Trt mrt smrt
Bio je vreo dan. Avgust. Nigde nikog na ulici. Samo ja i jedan beli oblačak. Samo meni to može da se desi, da u nedelju u podne ostanem bez hleba.... Pred ručak. Naravno ja kao najmlađi imam tu čast da odšetam do jedine prodavnice u kraju koja radi i obavim svetu dužnost. Naravno do nje ima dobrih 15min hoda i to po suncu. Patike mi se lepe prosto za asfalt. Kako taj oblačak bar malo ne zakloni sunce nego sve nešto okolo. Dolazim do raskrsnice i naravno semafor radi. Logično crveno. Pogledam levo desno nigde ni traga ni glasa... ko u američkim western filmovima. Naravno nepada mi napamet da čekam zeleno. Asfalt gori, vidi se kako jara izbija iz puta i pravi onu izmaglicu kao kod fatamorgane. Pognute glave prelazim put, pošto sam naravno zaboravio naočare. Samo što sam kročio jednom nogom spazih krajičkom oko senku kako velikom brzinom prilazi, jebote auto. Trgnuh se nazad misleći zar sam toliko poludeo od vrućine da sad i nečujem. Zateturah se od siline skoka i samo što nisam pao, pogledam na raskrsnicu.... ništa. Nigde nikog. Osvrnem se da me neko nije vide slučajno sa prozora da se batrgam pa će posle mesec dana pričati eno ga pijan nedeljom u podne. Ništa sve stoji. Ni daška vetra, ni zvuka ništa samo ja, grad i beli oblačić. Kad smo kod njega, zakleo bi se da je malo pre išao u drugom smeru.... Jebote puko sam od ovog sunca. Počinjem da tripujem kao u X-falus-u još samo da se Skali pojavi sa leđa i da me pogleda onim velikim vlažnim oč... "Izvini..." upita neko s leđa. "Idi u pič.. mate.." uzviknuh trgnuvši se najstrašnije. U skoku se okrenem, kad tamo iza mene stoji riba sva u belom... sa krilima...... JEBOTE KAKAV FLEŠ..... Čoveče stvarno anđeo... Izgleda kao Mila Jovović u belom i to sa krilima... Još ono sunce a ona u belom ...sija stvarno ko anđeo... "Izvini" ponovi ona.. "Milane"... "jel to tvoj konj?". "Mo..molim" jedva promucah. Kakav konj jebote...i kako zna kako se zovem. "šta si rekla"... " i kako znaš kako se zovem" ? "Pa piše ti na majci". Pogledam u dres kad ono na natpisu MILANO fali slovo O. OOOtpalo izgleda. "Ma to keva ssjebala mi dres pranjem, nego kakav konj"? "Pa taj što stoji na crveno" odgovori ona pokazujući očima meni iza leđa. Okrenem se i gle... KONJ. Beli. Stoji i gleda, u mene.... Šta je ovo jebote. "Otkud sad ovaj, pa malo pre ga nije bilo. Molim te pridrži mi ovo torbu moram da ga pipnem da se uverim da je pravi..." okrenem se nazad da joj dam torbu kad tamo .. ništa. Šta je ovo jebote prvo nema nikog, pa onda sleti anđeo, pa sleti konj pa nestane anđe.. gde je konj jebote..... Obrnem se jedno tri put oko svoje ose, nigde nikog ni anđela ni konja.... Stojimo samo semafor, ja i beli oblačak.... Vrnem se kući, slažem kevi da nema leba i odem u sobu da odspavam. Jedno dve nedelje nisam izlazio. I sad se userem u gaće kad prođe beli konj ili beli oblačić....