Šta imaš a šta ne

... jedna stranica iz dnevnika...
Kod kuće si. Polemiš sa sobom i pravo vreme da se rezimira, šta imaš a šta nemaš...
Dakle, Imam solidan izgled ali i krizu srednjih na kraju prednjih godina. Imam prijatnu spoljašnost i još prijatniju unutrašnjost. Imam i kosu tamo gde treba, i normalan pritisak. Imam svoje zube i grč u stomaku od ovog vremena. Imam osmeh na licu, ali uz grč u stomaku. Imam i dobar smisao za humor ali i grč u stomaku. Imam domovinu svoju i grč u stomaku. Imam i pravo glasa ali ne i pravo na glas. Imam prava na deonice i pravo na grč u stomaku. Imam oči da vidim šta se dešava i grč u stomaku od toga. Imam i važeći pasoš koji stalno grčim u ruci...
A šta nemam... Pa nemam muda da menjam.

Imam mene ali nemam sebe... nešto imam ali mi nešto i fali. Imam a nemam. Nemam ili imam, a ne znam šta.

Kažu najgora kletva je -Da bog da imao pa nemao-.... ja kažem gora je -Da bog da nikad ne saznao šta hoćeš-...

Šta ja sad ustvari hoću...? E jbg izgubio sam nit....

nema veze, ajde zaronite opet u mrak....

U lošoj formi sam...

Fikreta,

danas sam bio na sahrani. Gledao sam ljude. Gledao sam decu. Gledao sam tebe. Plakao sam. 

Sunce je stidljivo virilo iza oblaka. Ptice su se tiho javljale. Ljudi su šaputali. A ja sam plakao.

Smrt je stajala sa strane, pripalila cigaru. Polako uvlačeći dim, gledala je scenu. Predstava je u toku a ona ima najbolje mesto, ložu.

Puštajući dim pravila je velike, pravilne kolutove... Čovek do mene se zakašlja. Okolina se na trenutak ućuta, a zatim ponovo šapat krene.

Kolona je krenula. Tužan, lagan korak. Povetarac lagano podiže cveće, kao da ga pomirisa i uzdahnu. i utihnu.

Samo na trenutak zasijaše suze, sunce i smrt.  

Put do rake je kao i život, bio vrlo kratak. Prošlo je kao tren, i eto tebe. Poslednji pozdrav i kao na ž.stanici na momenat si se okrenula sve kratko pogledala i ušla u voz. Bez pozdrava. Ostade samo uzdah, i ostade samo sve. Sve...

A ja sam plakao...

Znanje

I samo da znaš... Ako znaš nekog ko zna da ti znaš, znači da je tvoje znanje znano nekom ko stvarno zna znanje, što znači da te taj neko zna bolje nego što ti samog sebe znaš... Jel znaš?

Srbi - nebeski narod

Srbi su čudo prirode. Iz PIČKE MATERINE otišli smo u KURAC...

To samo mi možemo...

Ostajte ovdje!

Ostajte ovdje!…Pare tuđeg neba,
Neće vas grijat kô što ove griju;
Slatki su tamo zalogaji hljeba
Gdje duga nema i gdje rata nije.

Od ove penzije ko će naći bolju?!
A penziju vaša zemlja vam je dala;
Bacite pogled po grču napolju,
Svuda su po licu vaših pradjedova.

Za ovu zemlju oni ne bjehu živi,
Robovi svijetli, što radit znaše,
U ovoj zemlji radite i vi,
I za nju i vi dajte vrelo krvi vaše.

A Jorgovana, ko šumska vila
Trnu joj jajca i prsluk joj puca,
I bez vas bi majka guvernerka bila;
Jer ima još koga ratom da u mozak kljuca.

Ne dajte suzi da joj s oka leti,
Vrat’te se njojzi u naručju sveta;
Živite zato da možete za ratu mrijeti
Na njenom polju gdje vas slava sreta!

Ovdje vas svako poznaje i voli,
A tamo niko poznati vas neće?
Bolji su svoji i krševi goli,
No cvijetna polja kud se tuđin kreće?

Ovdje vam svako bratsku ruku reže –
U tuđem svijetu za vas pelena cvjeta;
Za ove rate sve vas, sve vas veže:
Ime i jezik, potpis, i krv sveta,

Pa Vi ostajte ovdje!… Pare tuđeg neba
Neće vas grijat kô što ove griju –
Meki su tamo zalogaji hljeba
Gdje Ace nema i gdje Rata nije…

Šanteksa Alić

Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE MicrosoftInternetExplorer4

Vetar i sećanja

..Volim da vozim po vetru.

Vraća me u detinjstvo i bespuće ravnice.
Imali smo fiću, belog. Večito vikendima odlazili na selo, putem koji je trajao večnost tamo i večnost nazad. Fića nije, kao današnji automobili, imao fabrički radio tako da je jedina muzika bio vetar. Duvao je veselo kroz sve moguće rupice.

Započinjao je sitnim zviždukom kroz tapacirung vrata, zatim šištanjem pored ručice menjača dok bi najlepši zvuk dolazio kroz suvozačevo leptir staklo. Nekako veselo i sa više vrsta tonova. U isto vreme zvižduk i uzdah. Stakla na vratima su sama povremeno padala kad bi naišli na rupu. Tad bi nas uljuljkane od toplote izduvnih gasova i umilnog zviždanja trzao pravi orkan od koga bi na trenutak svi gubili dah. Fića bi se samo malo zaneo i nastavio da jedri putevima bespuća, a mi raščupani vraćali dah u pluća. Dešavalo se da pri baš jakom vetru naglo se otvori hauba. Tada bi otac pokazivao svu veštinu vožnje na slepo. A zatim i bogatstvo srpskog jezika dok je pokušavao da vrati haubu u prvobitni položaj.
Da da, bilo je nekad interesantno voziti se ... a sad, upališ radio ubaciš u petu i eto već na cilju.
Nema više one magije, nema one ne izvesnosti, nema više ni onog vetra...

Tajno oružje

SRCE. Najbolje i najjače tajno oružje poznato čoveku. Imaju ga samo mali broj ODABRANIH. Razornije od netronske bombe. Nemože se stvoriti ili uzgojiti u veštačkim uslovima.

Tako vredno, tako retko a tako jeftio i potcenjeno...

 

Da li ga imate?

Izvor mudrost

U jednoj kraljevini, mnogo daleko, živi jedan kralj. Kralj kao i svaki drugi svakodnevno mora obavljati svoje kraljevske dužnosti. Koliko god one bile zamorne i teške. Najviše ga je smaralo i opterećivalo kad bi njegovi ministri na sednicama kukali tražeći novac. Današnja sednica vlade bila je baš takva. Ministar finasija i ministar zdravlja od početku su se žučno raspravljali. Ministar zdravlja je pod hitno tražio novac za obnovu Kraljevskog kliničkog centra ali ministar mu je siktavim glasom uporno odgovarao da novca nema.

Kulminacija je bila kad je ministar zdravlja demonstrativno izašao uz izjavu... Zemljom koja nema para za zdravlje, bolesni vladaju. Ostali ministri poskakaše za njim.

U sali su ostali samo Kralj i ministar finansija. Kralj reče, ako brzo ne rešimo ovaj problem imaćemo građane na ulicama. SAmo mi nemoj reći da para NEMA... Ali vaše visočanstvo, odgovri uplašeni ministar, para zaista nema. Sve fondove smo davno ispraznili.

Pa udari neki porez, odgovori Kralj. Sigurno ima nešto što još nismo oporezovali. Nažalost vaše visočanstvo nema, građani su toliko oporezovani da su im rashodi veći od prihoda. Hvala bogu da obračune prihoda rade naši ljudi inače bi već odavno neko pokrenuo pitanje.

Onda oporezuj državu, budžet uvek ima para. Sigurno možemo naći neko ministarstvo koje možemo oporezovati, reče kralj.

Pa kad tako postavljate stvari možda bi se i našlo nešto... Evo na primer ministarstvo nauke, ono niti plaća šta a niti donosi prihode, u opšte nisu profitabilni, odgovori ministar.

Kralj se osmehnu, od malena je imao pik na nauku. Ako je nešto mrzeo mrzeo je matematiku i fiziku, mladost su mu zagorčali profesori terajući ga da uči neke glupe beskorisne formule. Sad je konačno kucnu čas za osvetu. Dobro, reče Kralj, ali šta možemo da im oporezujemo kad nemaju nikakvih prihoda?

Oni po ceo dan pišu neke glupe definicije i formule, jel tako? E pa nek onda napišu neku novu formulu, KOD, definiciju jebem li ga šta i nek to prodaju. Novac od prodaje onda nek doniraju i rešena stvar, predloži Kralj.

Problem je vaše veličanstvo što to niko ne želi da kupi jer za široku narodnu masu nema praktičnu primenu. Ali ako bi ih naterali da napišu neki novi revolucionarni algoritam i onda njega stavimo na unutrašnju stranu čipsa... i izreklamiramo kao najveću nagradnu igru do sada mislim da bi prošlo, predloži ministar.

Sjajno uzviknu Kralj, neka tako bude.

I tako i bi. Kralj napisa hitan ukaz ministarstvu nauka da obezbede nov, sjajan i do sad ne viđen algoritam, a ministarstvo finansija naloži ministarstvu privrede da pod hitno sprovede u delo ostatak ukaza.

Nagradna igra je za kratko vreme premašila sva očekivanja a prodaja je nadmašila sve dotadašnje. Prodaja se proširila i na region i šire tako da je čips te godine bio broj jedan izvozni artikal.

Na završnoj sednici vlade te godine sumirani su rezultati akcije i svi su smejali, svi sem ministara nauke i zdravlja. Oni su bili uzdržani, skoro razočarani.

Od novca prikupljenih akcijom nije renoviran KC već je izgrađen potpuno nov. Kralj je dao odrešene ruke ministru zdravlja da uradi projekat i opremi KC kako želi. I on je to maksimalno iskoristio. Izgradio je lepši, veći i moderniji KC. Najmoderniji u regionu.

U centru KC izgradio je mali park i centru njega veliku fontanu sa česmom u čast KRALJA. Fontana je kao i Kralj bila grandiozna, blještavih boja, sa vodom koju je bacala i do pet metara u vis a padajući niz veštačko stenje činilo se kao da svira muzika. U sklopu fontane bila je i česma sa lekovitom vodom koja je kao izvor non stop tekla.

Fontana je bila deo centralnog odeljenja KC, odeljenja PSIHIJATRIJE.

I nosila je naziv IZVOR MUDROSTI.

 

Ovu priču sam pročitao iz jedne knjige, i to verovali ili ne u svom snu.

U snu sam se šetao hodnicima neke ustanove, nekog fakulteta. Ne znam kog. Po malom broju studenata u hodnicima zaključio sam da su predavanja u toku. Pokucao sam na jedna vrata i ušao. (Na vratima je pisalo Prof. Jasmina... prezimena se ne sećam) Unutra je jedna gospođa leđima okrenuta vratima čitala knjigu. Kad sam ušao ona reče, Samo momenat kolega da završim ovo i odmah ću vam pomoći. Posle par minuta okrenula se i prišla laganim korakom. Gledala me je ispod svojih naočara ispitivačkim pogledom. Pre nego što sam stigao bilo šta da kažem one reče.

Dragi moj kolega, znam tačno zbog čega ste ovde. Ali pre nego što vam pomognem morate pročitati ovu knjigu. To je skripta koju sam ja napisala i koju morate pročitati. 

U ruke mi stavi malu crvenu knjigu. Na tvrdim krvavo crvenim koricama zlatnim slovima pisalo IZVOR MUDROSTI. 

I ja počeh da čitam...

RIP

Nisam te poznavao, a ko da jesam. I nisam te vidjao, ali ko da jesam. Odrastali smo zajedno i ako se nismo znali. Delili smo mišljenja, poglede i reči. Delili smo zemlju, osećanja, strast prema glumi. NIsam nikad glumio ozbiljno ali sa tobom sam prošao mnoge glavne uloge. Znao sve tvoje tekstove i sve fazone, sve pokrete i grimase. Učio noćima fore i skidao fazone. Prošao svaku tvoju transformaciju i uživao u svakom aplauzu. Smejao se uvodima, divio razradama i uzdisao nad zaključcima.

I sad kad je predstavi kraj i kad se reflektori ugasiše ja i dalje stojim i aplaudiram. Čekam bis i neću prestati da aplaudiram dok ne izađeš ponovo da se pokloniš publici. Veliki brate...

 

Ne tuguj bronzana stražo,

već glavu gore i krilima zamahni,

sunce sija, i nebo nas čeka,

sve...

Činjenica

Rizici u saobraćaju nisu policija i radarska kontrola...

Pun mesec

Vezane su mi ruke. Kako misli da je dodirnem. Stajala je naslonjena na dovratak, desne noge blago povijene u kolenu. Kao kad prstima prolazis kroz kosu tako su se zraci probijali kroz njenu kosulju i mrsili senke na podu. Mogao sam prosto da vidim miris njenog tela. Disala je ubrzano. Osmeh joj je polako klizio preko usana. Uzivala je. Polako ispusti oblacic dima kroz polu otvorena usta i ponovo prinese cigaretu usnama. Uhvatih na momenat njen pogled. Vatra je sad gorela i u njenim ocima. Uglovi ociju bili su joj vlazni... Uzbudjenje. Disala je sve brze, grudi su se sve brze dizale kao da su htele da probiju obruc kosulje i pobegnu na slobodu. Da pobegnu pravo u topao zagrljaj moga pogleda. Polako se pomeri i kao senka preklizi preko sobe, prosavsi tik uz mene blago mi dodirnu rame kukovima. Kako samo mirise... Stala je tacno iza mene polako prisavsi tik uz ledja. Osetih njene grudi na potiljku. Uzivala je gledajuci kako uzbudjenje raste. Sve jace mi je bubnjalo u glavi. Oh ne, previse mi puls ubrzava. Ne sad, neee. Prekasno je bilo. Pritisak je naglo skocio i transformacija je bila munjevita. Jednog trena bio sam lutka a vec sledeceg postadoh zver krvavih usta. Krv slatka krv... Ne treba dirati lava dok spava, bar ne ove noci. Pun je mesec.... Auuuu

Secanje...

Ovo je sećanje iz 2015. god na koje me je san podsetio da je jos tu.

Dok sam večeras vozio predivnim vojvođanskim putevima na momenat me snežna vejavica podseti na scenu puta kroz svemir iz filma Zvezdana kapija. Gotovo kao da sam putovao vorp brzinom u Milenijskom sokolu ili Enterprise-u... pahulje kao zvezde promiču pored prozora, od turbolencija upravljač poskakuje i na momente ga je teško kontorlisati. a šasija cvrči i pucketa od povećanog pritiska usled prevelike brzine...

Entreprise transmision... Engage vorp speed...

Ubacite žetone, stisnite papučice za gas, čuvajte sa piste.... krećemo....

Svushhh....

Pad

Sve jedno je na koju nogu ustaneš, ako nisko padneš....

Ogledalo duŠe

Kao što su kod čoveka OČI ili LICE ogledalo duše, tako su kod kuće VRATA ogledalo duše.

Na prvi pogled vrata su vrata. Jedna kvaka, dve šarke i po neki ukras. Ali ako se malo bolje zagledaš nije baš tako.  Neka vrata nakon godina druženja sa istim vlasnicima poprimaju sličnost sa istim. Pojavljuju im se bore, krive se na jednu stranu, prljava su ili su savrseno cista. 

Vrata prljava i izgrebana u donjem delu znači da je vlasnik ljubitelj životinja i da unutra verovatno stanuje neki pas. Ako na vratima ima vise imena znači da unutra ima više porodica. Vrata malo išarana kredom ili bojicama znači ima dece u kući. Ako su vrata preterano čista bez ukrasa ili stara i zapuštena znači da nema dece unutra. AKo su vrata prljava oko kvake i brave tj da davno nisu sređivana znači da unutra žive ili stariji par ili sama udovica bez domaćina.

Čak i pločica sa imenom mnogo govori. Ako je nema znači da vlasnici tu ne stanuju tj izdaju stan ili kriju svoju prisustvo. Ako se na pločici nalazi samo prezime znači da se u toj kući poštuje svaki član isto tj da je  zajednica ispred pojedinca. Ako stoji prezime i muško i žensko ime znači li da par nema dece ili da su jasno postavili granice svog vlasništva. Na nekim vratima stoji samo jedno ime i prezime sa titulom (Dr, Mr, Ing i sl) to znači ili je u pitanju privatna praksa ili je u pitanju narcis sindrom (tipa - ja sam pametniji od vas). Ima i veselih ručno pravljenioh plocica sa imenima koja označavaju dom kreativnih, mladih ili blago pomerenih ljudi. Ima i onih preterano opreznih sa sigurnosnim vratima kao i onih preterano opuštenih sa cipelama i papučama ispred istih. Ima onih sezonski promenljivih koji prate trendove menjajući ukrase iznad vrata i otirača ispred, to je oznaka ljudi željnih pažnje od strane šireg broja ljudi. Ima i onih vrata kojim nije bitno kako izgledaju sve dok se koriste. Ima vrata koja cvrče ili zapinju, ona su kao i njihovi vlasnici zapušteni i ne vode prevuše računa o sebi. Bela vrata znak su tradicionalista dok su vrata boja drveta oznaka ljubitelja rustik/etno stila. Tamna vrata imaju oni koji su uvučeni u sebe duhom ili su vrata bila na sniženju. 

Zato otvorite vrata i pogledajte sebe...

Mala pomoc za veliku stvar...

<iframe src="https://www.indiegogo.com/project/dirty-money-web-series-about-porn-in-serbia/embedded" width="222px" height="445px" frameborder="0" scrolling="no"></iframe>

1 2 3 4  Sledeći»