Zima na selu..part2

Svakog jutra znalo se šta je čiji zadatak, deda bi išao po leba kod pekara a baba po mleko i sir kod komšinice iza`kuće. Tako, da kad deca ustanu, fruštuk bude spreman. A ispred kuće staza je uvek morala da bude počišćena. O tome nije bilo priče. Sneg nikad nije smeo biti veći od par santimetara. Bez obzira na vejavicu ili na komšiluk, mi smo naš deo flastera uvek držali raščišćenim. To je tako moralo da bude i amin. Baka je stazu redovno posipala pepelom iz peći kako se ljudi ne bi tociljali. Nas je decu to uvek ljutilo, jer nisu mogle ni sanke da se tuda vuku. Deda je redovno gunđao zbog čišćenja u zoru, ali posao se morao obaviti. Sećam se njegovog starog željezničarskog kaputa prekrivenog snegom kao da je deda mraz. I njegove šubare od ovčije kože, redovno nakrivljene na jednu stranu. Pa kad mu je prekriju pahulje, kao da mu je sneško belić seo na glavu. Velikom lopatom predano je pisao duboke zareze na zavejanoj stazi. Svaki put kad bi zarezao sneg čuo bi se rezak zvuk lopate o ciglju, pošto je staza bila napravljena od vlikih ciglji starog formata. Taj zvuk često nas je budio ali toplina sobe nas je držala jače od svake stege. Kad smo vec kod topline sobe, baba je svakog jutra pre loženja čistila stari smederevac do usijanja. Gornja ploča je bila glatka i sjajna, ali je ona ipak svako jutro ribala novinom. ložila ga je do besomučnosti, toliko je u sobi bilo toplo da se komotno moglo sedeti u kratke rukave, a čizme kada mokre staviš u rernu osuše se za čas...

P.S.

Ovim putem hteo bi da se izvinim svim slušaocima na moje loše vaspitanje tj. na ne odgovaranje na komentare. Obećavam da ću od danaske sve to popravim. Leba mi, belog!!!

Zima na selu..part1

Zima je bila hladna i puna snega. Padao je kao lud, što bi rekli. Noć i dan veje, pahuljama velikim kao perje. Toliko je napadao da se više ne vidi gde je jendek, a gde drum. Takve stvari mogu da se vide jedino na selu. Još kada ih gledaš iz tople sobe. Ih. Baka je umela da još ranom zorom ustane i nalozi peć. Tako da kad se probudimo, u sobi bude toplo kao da je leto. Prosto ti milina što je zima. A miris, taj miris vatre i dan danas osećam u nosu. I danas kada otvorim prozor zimi i osetim taj miris peći, vratim se mislima u prošlost. Neki će pomisliti da baš nisam najpametniji kad u tom mirisu mogu da uživam, ali ne znaju oni šta je to. Nažalost. Nema više onih zima, niti onog snega. Beo, leba mu, beo ko kad opereš veš „Ariel-om“. Šalim se, ali bio je stvarno čist. Obožavao sam da se ujutro umivam njime, da ga prislonim na toplo lice, dok se sav ne otopi. Pa onda ne možeš da dočekaš da se završi doručak, da bi mogao da izađeš napolje na sneg. Jedeš, a sve gledaš kako se drugi već sanjkaju. Pa onda trke po drumu, pa grudvanje, pa građenje tvrđava od snega. Pa jedni napadaju a drugi se brane. Pa sneško belić i jezuške u snegu. Pa klizanje po zaleđenom kanalu. Pa tanak led. Pa mokre rukavice i crven nos. Pa skijanje niz kanal. Pa praćenje tragova i pogađanje čiji su. Ker, mačka ili deda Sreda. Pa mokre cipele, pa noge na peći a cipele u rerni dok se ne osuše, a kad se osuše opet Jovo nanovo. E, al su to bile zime.....

Vikend pitanje

Šta mislite ko se više raduje raspustu odrasli ili deca.....

Deca se raduju zato što idu kod babe i dede na selo, pa će konačno moći da rade šta god hoće, gde god hoće, kad god hoće i koliko god hoće....

A roditelji....pa raduju se zato što deca idu kod babe i dede na selo, pa će oni konačno moći da rade šta god hoće, gde god hoće, kad god hoće i koliko god hoće....

 trač ili istina....kažite vi meni....

 

Čestitamo!

Ukoliko možete da pročitate ovaj članak, uspešno ste se registrovali na Blog.co.yu i možete početi sa blogovanjem.

 

Ukoliko ne mozete da procitate slobodno zivite u ubedjenju da ste propustili mnogo tog, jer ovde se nalazi tajna zivota, smrti i vasione u opste....