Kiša
Sanjam nekad da letim.
Ne kao da imam krila i to, već samo letim. Samo skočim i nekako se zadržim u vazduhu.
Nije uvek lako. Nekad padnem, nekad se baš upirem i vučem telom na gore tako jako da kad se probudim imam upalu mišića. Nema neko određeno doba dana, leteo sam i noću i danju...
Ali nikad po kiši.
Sad kad sam budan i kad razmišljam o tom snu, zapitah se kako bi bilo leteti po kiši?
Da li ti kapi bodu oči? Da li se odelo natopi pa si teži? Da li bi bilo bolje onda leteti bez odeće? Da li je iznad oblaka vedro, da li bi mogao tako visoko odleteti?
Da... sad znam zašto nikad nisam sanjao da letim po kiši... previše nepoznatnih činjenica...
Kiša... Valjda zato i zovu to "Pasije vreme" jer ptice ne lete po kiši...
Možda ipak da probam?
Mada, bolje da sačekam neki letnji pljusak ili možda neku prolećnu kišicu.
8. Mart
Juče se u kancelariji vodlia polemika oko 8. marta nekad i sad.
Uglavnom
razgovor se vrteo kako se svake godine na isti način obeleži i kako mi
muškarci u opšte nemamo ni volje ni mašte da to napravimo drugačije.
Pošto me je to već malo smorilo i odlučih da se našalim.
Rekoh:
"Hoćete nešto drugačije? OK.
Pošto ove godine 8.mart pada u petak 13. hajde da napravimo maskembal u kancelariji i da ceo dan provedemo pod maskama..."
E
onda da vidite oduševljenja, kako ženskog tako i muškog dela... Svi su
sa osmehom odobravali taj predlog i ideje za kostime su samo sevale.
Pao je dogovor i rešeno je da ovaj 8.mart proslavimo potpuno drugačije...
Kako je lepo kad u odraslom čoveku probudiš dete...
P.S.
Ne treba kvariti dečije snove...
442 do Beograda...
Oblaci se razilaze. Kiša prestaje. Sunce svoje zrake polako proteže, kao uspavana mačka svoje šapice. Jedan po jedan prstić, šapica, pa cela noga... Grad umiven letnjim pljuskom, polako briše svoje lice. Čačka krmeljive oči i polako se budi. Kafica miriše, cigara se pali a muzika osmeh mami... "nisam blesav da brojim zvezde..." "kao tanak snaaaf, šušti prašina, 442 do Beograda..."
Mmm... prede mašina kako mačka. I polako kreće Ka gradskoj vrevi, da se uhvati u koštac sa još jednim danom...
"GUME ŠKRIPE BLUZ, Kilometara... 442 do Beograda... Pam bam bam ba..."
P.S.
Čitati uz zvuke pesme...
Svetlo na kraju tunela
Zagazih u hladni mrak lako kao srna. Ishitreno bez razmišljanja kročih u
nepoznato, misleći da sve znam ali avaj. Mrak ne znanja jos jednom je
pokazao svoju ćud. Ugazih do kolena u
rupu... Blatnjavu. Uz svu urođenu veštinu ne uspeh da održim ravnotežu i
kleknuh u blato kao pred bogom, ponizno i u tišini. I kao u filmu
Jovanka Orleanka i meni se kao i Mili Jovović ukaza svetlost i travnata
livada i ja legoh prepustivši se vizijama božijeg lika. Svetlo me obasja
i spazih Njega u blještavoj odori.
On me pogleda svojim tamnim očima i progovori dubokim glasom...
Gde ćeš bre majmune, šta ne gledaš gde ideš. Zar ne vidiš da tu
radimo... Bem ti budalu, mogo si vrat slomiti pa da te nosim na duši...
Snovi snovi
Nakon 7dana napornih priprema konačno je došao i taj dan, dan prijemnog za srednju baletsku u Novom Sadu. Ušla je na prijemni hrabro
sa osmehom na licu a izašla sa još većim osmehom. U skupu mračnih i
strogih lica članova komisije potkralo se jedno lepo i nasmejano, lice
velike Ašhen Ataljanc!!!
TATA, ONA ME JE GLEDALA I SMEŠKALA SE....
Velika Ašhen je gledala moju malu Stašu i smeškala se...
Igrala sam super i sve je bilo super i bilo mi je prelepo a ona se sve vreme smešakala, bilo je kao u snu...
Eto, izgleda da se snovi ipak ostvaruju.
Ali moraš ih sanjati otvorenih očiju, inače ćeš ih propustiti...
Kiša
Kiša ima svojih prednosti...
Možeš prljav da izađeš na ulicu. Može
košulja da ti bude ne opeglana. Možeš u tišini da se šetaš, i da ti ne
smetaju. Možeš da pričaš sam sa sobom na sred ulice i neće te niko
osuđivati. Možeš glasno da psuješ, jer po kiši svako ima razlog za
psovku. Možeš se nekom uvaliti ispod kišobran na semoforu i neće te
odbiti, Možeš šljapkati po baricama u po bela dana, čak i ako si u srednjim godinama. Možeš
ispod svog kišobrana glasno pevati, a možeš i tiho nekom izjaviti ljubav.
Možeš sesti u baru na sred ulice, pod izgovorom da si slikuznuo. Možeš i
nekog poprskati i proći ne kažnjen. Možeš zalizati kosu kao mafijaš, a
možeš je i nasapunjati pa je isprati na kiši. Možeš se okupati onako bez
razloga, čak iako nije taj dan u mesecu. Možeš uživati u Mokrim majcama, onako za DŽ.
Možeš, možeš čak i plakati... a da te niko ne sažaljevaju...
Da, kiša ima svojih prednosti...
Novi dan
Sunce sija, i nebo čeka.
Čudan miris napolju je kiseonik, udahni duboko. U početku možda zagolica nos a zatim napuni pluća i boom. Oči se otvore, usne rašire i osmeh počne da nezaustavljivo beži.
Život je pokret, pokreni se...
Luckasti dan
Šetajući danas sa mamom i tatom,
sretoh zeca sa roze kravatom.
Ušiju dugih nad žutom kapom,
on učtivo pozdravi mašući štapom.
Kako ste dragi upita mazno,
dok mama i tata gledaše prazno.
Ja mu uz osmeh odgovorih smelo,
nabravši upitno pomalo čelo.
Hvala na pitanju, gospoče drago
veselo rekoh uz klanjanje blago.
A kako ste vi, veseli stvore,
kako ste danas bolje il gore?
Kako se uzme, uzvrati on.
Mašući štapom ko surlom slon.
Imo sam momenat ili možda dva,
kada potpuno ne bih pri sebi baš ja.
Tad je drugi u meni životni stvor,
na mesto mene prducko ko tvor.
Stajao levo na ono mesto,
jedući ne-kupus ko vruće testo.
Tu se ja zbunih zgranuta sva,
jer gledah sad zeca ne jednog već dva.
Na momenat stajaše skupa ko dva,
A onda taj drugi proguta ga.
Sa osmehom tad namignu on,
pa diže nogu i pokaza đon.
I dok se u čudu nalazih ja,
on brzo ko vetar nestade, da.
Za njim trag sunca i osmeh osta,
i duga nad nama ko senka od mosta.
A vetar nas lagani dodirnu sve,
i ponovo beše ko nekad pre.
Mama i tata u sebe zagledani,
o veseloj temi zapričani.
I nastaviše tačno gde behu pre,
ko da ne beše čudno to sve.
Fizičko vaspitanje
Danas mi je došla ćerka i rekla da je dobila jedinicu u školi. Prvu jedinicu u njenom životu! Rekoh OK, i to je život, iz čega ljubavi? Iz fizičkog... IZ FIZIČKOG? Kako majku mu iz fizičkog, pa deset godina se baviš kojekakvim sportovima... pa čime si to zaslužila majke ti? Nisam preskočila zadatu visinu iz tri pokušaja u skoku u vis! Čekaj malo... znači ti si skakala, nisi odbila da skačeš, nisi pravil neke gluposti? Pokušala si, trudila se i dobila JEDAN? Da, ali sam dobila pohvalu za dobar stil preskakanja... Dobila si jedan jer nisi preskočila ali si dobila pohvalu za stil...?!? Nemam komentar. Ali kazala je nastavnica da to mogu da popravim. Kako ćeš popraviti, skakaćeš jos tri puta? Ne, treba da uradim domaći. Domaći? Iz fizičkog? Šta, da uradiš 20 sklekova, sve to snimiš i postaviš na yutube? Ne, treba da napišem sastav i onda će mi popraviti ocenu... Sastav... iz FIZIČKOG...??? Kubertene vrati se, majke ti, sveee ti je oprošteno.
Lepo
Mislio sam da mogu, a onda sam stao.
Mislio sam da želim, a onda sam stao.
Bila si ozbiljna, a onda si se nasmejala...
I trenutak je prošao...
O kako je bio lep dan
10 STVARI KOJE ZENE KRIJU OD MUSKARACA....
1. 10 pari sandala
2. 10 pari cizama
3. 20 kom torbi koje se slazu uz sandale
4. 20 kom torbi koje se slazu uz cizme
5. 30 kom suknji koje se slazu uz sandale i torbe koje se slazu uz sandale
6. 30 kom suknji koje se slazu uz cizme i uz torbe koje se slazu uz cizme
7. 40 kom majci koje se slazu uz suknje koje se slazu uz sandale i torbe koje se slazu uz sandale
8. 40 kom majci koje se slazu uz suknje koje se slazu uz cizme i torbe koje se slazu uz cizme
9. 60 kom ogrlica koje se slazu uz majce koje se slazu uz suknje koje se slazu uz torbe koje se slazu uz sandale
10. 60 kom ogrlica koje se slazu uz majce koje se slazu uz suknje koje se slazu uz torbe koje se slazu cizme....
Vrućina
Autobuska stanica. Jedna klupa, jedan ker i on.
Palaca jezikom. Malo levo. Pa malo desno. Reži. Pa opet palaca jezikom. Trzne povremeno glavom, buve izgleda. I opet palaca. Jezikom. Kao da stopira.
Toplo je. Znojim se. Toplo je i njemu. Palaca jezikom. Šta li sad misli, dok palaca jezikom?
Traži mi cigaru, ne pušim...
Prođe suknja na biciklu. Vetar dunu. Ker, on i ja ga ispratismo pogledom. Vetar. Topao.
Autobuska stanica. Ker, on i ja. Sad svi palacamo jezikom...
Šinobusss
Sedim i cupkam.
Gledam, preko puta sedi baba, totica, sa hiljadu suknji. Sedi i ona... i cupka.
Tišina, smrad, cupkamo.
Ne znam je, prvi put sam je sreo tu pre pola sata ali eto sad smo zajedno i cupkamo.
Na ležaju bliže zadnjem delu ciga se opružio. Tezak dan pa reko
da odmori, ali ne da se, cupka i on. U jednom momentu sede, istrese
sline i kaže... "jebo vas Tito".
Pogledi nam se sreli, razumeli smo se. Ista nas muka potresa.
On nazad ja napred a oko nas ceo svet... cupka.
Vatromet
Vatrometi su u stvari odsjaj sreće u dečijim očima.
Što je sjajniji vatromet to ga više dece gleda... i smeju se.
Širom otvorenih očiju upijaju i gutaju svu tu svetlost... i smeju se.
Kako je lepo gledati ih... i smejati se.