Moja deca
Ja imam dve ćerke.... i to ne bilo kakve ćerke, već dva mala čuda. Starija ima 5godina a mlađa 2. Bez obzira na broj godina one su mnogo starije od mene. Kad ljudi kazu da danasnja deca imaju benificirani radni staž tj da im se godine računaju ko kod pasa to je stvarno istina. One bre su svesnije života nego što sam ja bio sa 18. Tačno znaju šta hoće a šta ne, tačno znaju ko šta može a ko šta ne. Tako da kad nešto od nekog traže to nije bez razloga. Svaki dan me šokiraju. Juče smo naprimer za večerom bezuspešno pokušavali da objasnimo da ne može da se jede eurokrem svaki dan, da mora malo da se pauzira... i znate šta su mi odgovorile.... a pasulj možemo da jedemo tri dana zaredom.... da da .... i šta odgovoriti na to... ništa daš eurokrem i pomaziš po glavi (priznaš poraz)
Posao-Terapija....
Koliko Vas radi ovaj posao na svom poslu... mislim radi privatno na sebi za sebe u radno vreme nekog drugog radeći za drugog.... ha... da čujem... ja sam prvi i moram priznati da mi je pisanje u radno vreme dođe kao terapija za oslobađanje od stresa.... Iznervira te dan i iznervira te kolega/nica ili muzika na radiju i onda si besan ceo dan.... onda lepo sedneš za komp uključiš se na blog i uzmeš terapiju... ispucaš sve što imaš u sebi i onda posle par redova gorčine od jednom počinje da se pomalja slano, kiselo pa slatko.... i eto terapija radi... već posle 15min se smeješ sam sebi što si na početku u opšte bio besan i što si u opšte dozvolio sebi da dozvoliš da te sitnice razbesne..... zapamtite dragi moji... NIŠTA NIJE VREDNO NERVIRANJA.... NIŠTA... sve se menja i život je kratak da bi ga proveri u nervozi i besu.... jer znate kako se kaže sve ružne stvari se zaboravljaju a ostaju samo lepe... a ako ste stalno besni šta će Vam ostati u sećanju... NIŠTA... zar to nije grozno ne sećati se ničeg samo praznina... zato brzo za komp po terapiju pa napolje na sunce da širite zarazu dobrog raspoloženja....