Sreda, Mart 04, 2009
Posao-Terapija....
Koliko Vas radi ovaj posao na svom poslu... mislim radi privatno na sebi za sebe u radno vreme nekog drugog radeći za drugog.... ha... da čujem... ja sam prvi i moram priznati da mi je pisanje u radno vreme dođe kao terapija za oslobađanje od stresa.... Iznervira te dan i iznervira te kolega/nica ili muzika na radiju i onda si besan ceo dan.... onda lepo sedneš za komp uključiš se na blog i uzmeš terapiju... ispucaš sve što imaš u sebi i onda posle par redova gorčine od jednom počinje da se pomalja slano, kiselo pa slatko.... i eto terapija radi... već posle 15min se smeješ sam sebi što si na početku u opšte bio besan i što si u opšte dozvolio sebi da dozvoliš da te sitnice razbesne..... zapamtite dragi moji... NIŠTA NIJE VREDNO NERVIRANJA.... NIŠTA... sve se menja i život je kratak da bi ga proveri u nervozi i besu.... jer znate kako se kaže sve ružne stvari se zaboravljaju a ostaju samo lepe... a ako ste stalno besni šta će Vam ostati u sećanju... NIŠTA... zar to nije grozno ne sećati se ničeg samo praznina... zato brzo za komp po terapiju pa napolje na sunce da širite zarazu dobrog raspoloženja....
Pa znate kako... ni svaki lek ne deluje isto na sve, tako i ova terapija nije svetsko čudo ali treba verovati u njenu isceliteljsku moć i rezultati će doći ... samo moramo naučiti da budemo strpljivi.. a mislim da je to najveći problem današnjeg čoveka... NEDOSTATAK STRPLJENJA... a što se tiče domaćica... pa vi već imate vaš tretman oslobađanja od stresa a to je kuvanje, kad si besna kuvaš ljuće kad si srećna slađe, zvuči lako zar ne...
Lepo je ovo napisano. Upravo iz tog razloga sam pocela pisati... Ne mogu ti reci da su sve tuge kao rukom odnesene, ne mogu reci ni da se vise ne nerviram, ali me pisanje pprilicno smiruje i opusta.
Razlicita misljenja, razliciti komentari, mnogo ugla gledanja meni neresivih problema. i ja se osecam mirnije.
Zaista, meni pisanje pomaze. Doduse, ne mogu pisati dok sam na poslu, ali zato mogu sama kreirati radno vreme, mogu otici kad god postane prenapeto.
A da znate, ni to nije mala stvar!
Možda jedino onaj antistres sok pomogne, moram to probati :).
Lako je reći da se ne treba nervirati, teško je to izvesti. Kao kad je debeljuškasti čovjek gladan pa pojede veću količinu hrane i onda kaže da nije trebao. Lako je kasnije filozofirati. Bar se imamo oko čega nervirati, hehe. A ne bi trebalo, tu se slažemo. Ali kako izbjeći kad mamlaz danas zaustavi svoj auto na cesti blokira saobraćaj u jednoj od dvije trake jer laganim korakom ide u kiosk po cigarete?
a šta ja da radim kad su mi i radno mesto i "relax-stanica" u istom prostoru?
Prijatno!
Sasvim si u pravu, blog se može baš tako shvatiti, kao sredstvo za relaksaciju i antistres program.