Činjenica
Rizici u saobraćaju nisu policija i radarska kontrola...
Luckasti dan
Šetajući danas sa mamom i tatom,
sretoh zeca sa roze kravatom.
Ušiju dugih nad žutom kapom,
on učtivo pozdravi mašući štapom.
Kako ste dragi upita mazno,
dok mama i tata gledaše prazno.
Ja mu uz osmeh odgovorih smelo,
nabravši upitno pomalo čelo.
Hvala na pitanju, gospoče drago
veselo rekoh uz klanjanje blago.
A kako ste vi, veseli stvore,
kako ste danas bolje il gore?
Kako se uzme, uzvrati on.
Mašući štapom ko surlom slon.
Imo sam momenat ili možda dva,
kada potpuno ne bih pri sebi baš ja.
Tad je drugi u meni životni stvor,
na mesto mene prducko ko tvor.
Stajao levo na ono mesto,
jedući ne-kupus ko vruće testo.
Tu se ja zbunih zgranuta sva,
jer gledah sad zeca ne jednog već dva.
Na momenat stajaše skupa ko dva,
A onda taj drugi proguta ga.
Sa osmehom tad namignu on,
pa diže nogu i pokaza đon.
I dok se u čudu nalazih ja,
on brzo ko vetar nestade, da.
Za njim trag sunca i osmeh osta,
i duga nad nama ko senka od mosta.
A vetar nas lagani dodirnu sve,
i ponovo beše ko nekad pre.
Mama i tata u sebe zagledani,
o veseloj temi zapričani.
I nastaviše tačno gde behu pre,
ko da ne beše čudno to sve.
Pun mesec
Vezane su mi ruke. Kako misli da je dodirnem. Stajala je naslonjena na dovratak, desne noge blago povijene u kolenu. Kao kad prstima prolazis kroz kosu tako su se zraci probijali kroz njenu kosulju i mrsili senke na podu. Mogao sam prosto da vidim miris njenog tela. Disala je ubrzano. Osmeh joj je polako klizio preko usana. Uzivala je. Polako ispusti oblacic dima kroz polu otvorena usta i ponovo prinese cigaretu usnama. Uhvatih na momenat njen pogled. Vatra je sad gorela i u njenim ocima. Uglovi ociju bili su joj vlazni... Uzbudjenje. Disala je sve brze, grudi su se sve brze dizale kao da su htele da probiju obruc kosulje i pobegnu na slobodu. Da pobegnu pravo u topao zagrljaj moga pogleda. Polako se pomeri i kao senka preklizi preko sobe, prosavsi tik uz mene blago mi dodirnu rame kukovima. Kako samo mirise... Stala je tacno iza mene polako prisavsi tik uz ledja. Osetih njene grudi na potiljku. Uzivala je gledajuci kako uzbudjenje raste. Sve jace mi je bubnjalo u glavi. Oh ne, previse mi puls ubrzava. Ne sad, neee. Prekasno je bilo. Pritisak je naglo skocio i transformacija je bila munjevita. Jednog trena bio sam lutka a vec sledeceg postadoh zver krvavih usta. Krv slatka krv... Ne treba dirati lava dok spava, bar ne ove noci. Pun je mesec.... Auuuu
Secanje...
Ovo je sećanje iz 2015. god na koje me je san podsetio da je jos tu.
Dok sam večeras vozio predivnim vojvođanskim putevima na momenat me snežna vejavica podseti na scenu puta kroz svemir iz filma Zvezdana kapija. Gotovo kao da sam putovao vorp brzinom u Milenijskom sokolu ili Enterprise-u... pahulje kao zvezde promiču pored prozora, od turbolencija upravljač poskakuje i na momente ga je teško kontorlisati. a šasija cvrči i pucketa od povećanog pritiska usled prevelike brzine...
Entreprise transmision... Engage vorp speed...
Ubacite žetone, stisnite papučice za gas, čuvajte sa piste.... krećemo....
Svushhh....
Pad
Sve jedno je na koju nogu ustaneš, ako nisko padneš....