Kakav fles...

Normal 0 false false false EN-US X-NONE X-NONE MicrosoftInternetExplorer4

Tik, tik, tik…

Tik, tik, tik... čulo se opet.

Tik, tik, tik...  to neko kuca… Tišina … ma jok, sanjam.

Tik, tik ,tik… - А, ko je? .... Tišina...

-  KO JE?  Viknuh onako bunovno-pospan...Tišina...Taman uhvatih ponovo ritam sna, kad nešto u daljini bubnu...

Kao da je nešto u daljini palo pomislih kroz polusan, ili me to mašta udara u glavu.... hahah nasmejah se zatvorenih očiju i zaplivah prema pučini sna....

Šuštali su talasi i dahtale ribe, smejalu se zvezde i cikali ježevi dok sam ja kao lignja polako mahajući pipcima prolazi kroz špalir meduza dostojanstveno se osmehujući malim morskim sirenama.... BAAAAM...

-          ŠTA JE BRE SAD...  povikao sam i pao sa stola na kom sam spavao...

Stan je bio u polumraku, dim je kao zmija puzao svuda po zidovima polako zahvatajući i najdalje uglove sobe... a ja sam stajao do članaka u mutnoj vodi...

-          Jebote kakav fleš... Otkud sad ova voda..?  Kakav je ovo dim..?.  I gde sam ja to u opšte...?

...čekaj polako, saberi se... čega se zadnje sećam... konjske trke, meduze, sirene... ne to je san...

Čekaj..  sećam se... kum je sedeo na klaviru i pevušio „Knocking on the heavens door“..  nevezano za situaciju u kojoj se nalazio jer je duvački orkestar svojski gruvao „Kalašnjikov“. Cigani su svirali ležeći ispod mosta dok je ekipa zvezdinih navijača na konjima uz kas preskakala ćupriju takmičivši se ko može bliže da prođe pored zastave, koju je držala očigledno dobrano pripita bucmasta devojčica... kum i klavir su bili na zaprežnim kolima parkiranim u jednom stogu sena, a ja... ja sam bio na vrhu drveta i jeo  šljive....

Uuuh nisam trebao mešati vinjak sa sangrijom, to mi uvek donosi ovakve sranje....

Čekaj... onda je jedan od Debilija u skoku pao sa konja pravo na malog cigana sa trobonom... ovaj je zanemeo od straha kad mu je kopito zvezdinog konja prignječilo šešir, proamšivši za samo milimetar vrh glave... bucka je uz vrisak bacila koplje i dala se u beg gologuza uzvodno u pravcu sela dok sam ja spao za par grana niže na društvenoj lestvici šljive....

a kum... kum je u tišini i dostojanstveno.. prdno...

Dobro, čekaj sećam se... Sanja i ja smo pošli u Guču da snimimo priglupe seljake kako šenluče, ili kako reče urednik, da snimimo kako Srbija slavi.... stigli smo predveče službenim kecom, na ulazu smo sreli dvoje Švedjana koji su bili vidno uzdrmani razmerama manifestacije tj dužinom rafala koji su se prolamali od samog jutra...

-          Pa zar vas nisu prestali da bombarduju.. upitao je jedan nakon što je po peti put zaredom odjeknula potmula detonacija topovskog udara...

-          Ma jesu ali zaostalo puno municije pa greota da se baci... To je samo zagrevanje a kad počne takmičenje tek ćeš da čuješ šta je bombrardovanje.... odgovorih mu uz cinični osmeh...

Panduri su sedeli uz stog sena u hladu šljive na samom ulazu u selo, raskopčanih košulja i opasača... jbg nije lako služiti narodu.... smestil smo keca pored njih jer se dalje nije moglo kolima... kao u drami Dušana Kovačevića, naoružani seljak sa šajkačom stajao je pored ograde od bodljikave žice na sred njive i vikao NAZADA, NAZAD... a sa druge strane žice trojica još većih seljaka jahajući volove pokušavalo je da probije front i uđe u poslednju slobodnu zonu na obodu sela...

Sanja je pokušavala da snimi istinsku količinu sranja koje je kuljalo u selo ali kamera nažalost nije imala baš tako širok ugao...

Ja sam produžio dalje kroz masu pokušavajući da spasem Šveđane od preranog linča... Neka, nek se još malo kisele, pa kad padne noć onda će mo ih prineti kao žrtve svetom Iliji gromovniku... grom spalio i njih i i njihov standard...

Kupio sam im po jednu šajkaču i flašu LAV-a pa su se obojica lako utopili u masu... zatim sam krenuo do centra a oni su ostali da fotografišu Pragnje na ražnju... nikad tako nešto nisu videli, pomislili su da je to neka praistoriska živuljka koja obitava samo još ovakvim ruralnim zabitima pa su brže bolje hteli da se snimcima obogate... i ne sećam se da sam ih posle video...

eto vam ga na....

Razne babe i tetke su mi na venčanjima stalno prilazile, gurkale me u rebra i govorile: "Ti si sledeći!".
Naglo su prestale kad sam ja počeo da to isto govorim njima na sahranama....

http://www.youtube.com/watch?v=V47KAYp9Ebo&feature=share

imam 37 godina

Imam i zenu i decu, i imam svoj stan na 4 spratu ali nemam lift. Imam majku ali ne i oca. Imam brat starijeg, a oduvek sam hteo mladjeg. Imam i posao i sluzbeni auto, ali kasni plata i jebu me sefovi. Imam dobre prijatelje koji imaju dobre poslove. Imam dosta slobodnog vremena ali ga prijatelji nemaju. Imam kompjuter i ADSL. Imam i malo talenta za pisanje. Imam i ovaj blog. Imam i papagaja koji se zove Poli. I imam dosta hrane za njega. Imam i njegova govna i perje po celom stanu, ali imam nekog ko mi se uvek javi kad me vidi. Imam izgleda i krizu srednjih godina na kraju prednjih godina.Imam i prijatnu spoljasnost i jos prijatniju unutrasnjost. Imam i kosu tamo gde treba i nemam stomak. Imam i zdrave zube, vecinu. I imam grc u stomaku od ovog vremena. Imam osmeh na licu, ali imam grc u stomaku. Imam smisao za humor ali i grc u stomaku. Imam domovinu svoju i grc u stomaku. I imam pravo glasa i grc u stomaku. Imam prava na deonice i grc u stomaku. Imam oci da vidim sta se desava i imam vazeci pasos ali nema muda da odem.

Imam 37godina ali nemam sebe... imam nesto ali mi nesto i fali. Imam a nemam. Nemam ili imam a ne znam sta.

Kazu najgora kletva je -Da bog da imao pa nemao-....  ja kazem gora je Da bog da nikad ne saznao da si imao ono sto si hteo, jer nikad nisi shvatio sta si ustvario hteo...

Sta ja sad ustvari hocu.... jbg izgubio sam nit.... 

nema veze, ajde zaronite opet u mrak....

kiss kiss bang bang

Dugo je hodala kroz noć. Svaki čas gledajući da li je neko prati... Mnogo je prošlo od kad je videla poslednja svetla ali ipak... možda još nekog ima tu....

Možda je ipak neko prati, možda nije dovoljno brza, možda je trebalo da uzme taxi... ne, ne taxi nikako... možda možda auto... šta mi je ovo trebalo, sad kad sam bila na korak od sna...

Samo da stignem do stanice, samo da stignem do tamo pre zore i sve će biti uredu...

ahhh glupi skot, mogao je samo lepo da ode i sve bi bilo ok.. ali ne morao je da se okrene.... ZAŠTO SI SE OKRENUO MAJMUNE..... eto ti sad ... jel ti sad lepo, jel ti sad lepše kad si mrtav, kad krvav i hladan ležiš u blatu umesto da si sad kod kuće u krevetu sa ženom.... svinjo muška.... 

Nikad više, zaklinjem se bože i devico marija, NIKAD VIŠE neću pogledati ni jedno bradato stvorenje, samo da stignem do stanice... obećavam držaću se običnih prevara i nežnih žena koje umeju da razumeju, sve je mnogo lakše kod nas nego kod tih dlakavih svinja... zašto bože uvek meni dopadnu tako prokleto glupi i naivni, ljubav, pa ko danas normalan veruje u to.... ko bi normalan poverovao da ti u nekom baru neko izjavi ljubav...

imala sam ga u rukama...samo jean minut i sve bi bilo gotovo... i onda mir, more, i ostrvo daleko daleko od svih sranja.... a sad, mrak i kiša i mokre blatnjave cipele....

prokletstvo, prokletstvo....samo da stignem do stanice, još koji sat...

mnogo je težak ovaj milion... prokleto mnogo...

Stilske vezbe....

Kako jedan mali razmak moze zivot da znaci....

kada devojci kazes da joj lepo stoji dekolte a ona kaze zezas me pa joj ti odgovoris... ne ozbiljno...

ne ozbiljno ili neozbiljno (da li ce ona cuti razmak ili ne...)

MIris proleca...

Mala pčelica nakon dugog leta stade na jedan cvet. Osvrnu se i pogleda na svet. Duboko udahnu i ... izdahnu. Prolećni vetar dunu i odnese njeno malo telo dalje, u lepo mirisno, cvetno polje. Stigla je u raj....

Prolaznost je surova realnost...

18. dan

... pretrčavši u tišini ulicu, sakrio sam se u senci platana i pogledao upitno ka igralištu, ima li pokreta.... nikog živog. Zaputio sam se preko igrališta do dvorišta škole a zatim preko ograde pravo na malu pijacu. Jedna kesa, trula paprika i mrtav golub... ništa živo....

29. Jun.

18.dan od izbijanja epidemije. Počela je iznenada i ne zadrživo se širila svetom. Mada su stručnjaci upozoravali na moguće posledice većina sveta ne spremno je dočekala, početak... Od prvog dana televizija je prenosila direktno dešavanja sa terena i prenosila dramatične snimke, pošast se širila ne zaustavljivo i jedan po jedan kontinet je bio zahvatan epidemijom. Prvo su stale sve državne ustanove, zatim fabrike, prodavnice,  a na posletku i škole.... Oni koji su imali sreće da se dokopaju karata otputovali su daleko, ostali, manje sretni, zatvorili su se u kuće i sa uzbuđenjem čekali, KRAJ.

Kao i na početku evolucije, sve je krenulo iz Afrike. Svi gradovi u Africi bili su blokirani, ljudi zahvaćeni epidemijom divljali su po ulicama i trgovima i vrišteći okupljali se u masama. Divljanje je trajalo već danima, ljudi krvavih očiju tumarali su svuda, neki iscrpljeni epidemijom ležahu po ulicama i parkovima, bez svesti dok su drugi i dalje kao opčinjeni pratili masu po ulici. Oči krvavo crvene, bile su siguran znak zaraženosti.

Mi smo, kao i mnoge druge zemlje, poslali naš najbolji tim tamo. Bio je sastvaljen od najvećih stručnjaka u toj oblasti, koje trenutno imamo. Svi do jednog znanje su stekli u inostranstvu i to po najboljim svetskim školama i timovim. Velike nade smo polagali u njih, jer budućnost naše nacije bila je u njihovim rukama.

Dah epidemije zahvatio je našu zemlju sa zakašnjenjem u odnosu na ostatak sveta. Ali kad je udarni talas stigao, ceo narod je od jednom ispario... Ja sam smogao snage da iz sobe izađem tek posle 18 dana.

...pokret koji sam malopre video iz daleka, bio je samo moj odraz u prljavom izlogu marketa. Posle 18 dana provedenih pored televizora u polu mraku, slabije sam video. Ali odraz koji me pozdravi sa stakla nisam bio ja. Kosa čupava, majca prljava, lice neobrijano i oči... oči crvene kao krv... ne, ne moguće. NEEEE... i ja sam zaražen.... to nije istina.... neeeee......

12.Jul.

Sve svetske informativne kuće objavile su da je epidemija zvanično prestala.  Posledice će se osećati još par dana ali definitivno novih slučajeva infekcije više nema. Nakon 30 dugih dana završena je jedna od najvećih globalnih epidemija u modernoj istoriji.

Ovu epidemiju svetski stručnjaci nazvali su 19. SVETSKO PRVENSTVO U FUDBALU

Old timer

Prodajem babu (marka Vintage)

1928 godište, solidno očuvana, ojačane potkolenice [metalne šipke sa osloncem u 5 tačaka], olakšane butne kosti,
zamenjeni kukovi prošle zime [novi tip] i stavljeni distanceri 10mm [radi povećanja stabilnosti],
pročišćeni krvni sudovi, zamenjene proširene vene [da bi se sprečio gubitak snage zbog prevelikog f-ja],
novi srčani zalisci [srce u odličnom stanju], komplet nova krv [grupa 0+], hrom časice kolena,
zamenjeni ravni [ženski] tabani [br. 36] polovnim [muškim] proširenim tabanima [br. 42] u odličnom stanju [sa poliranim noktima],
kičma "peglana" [radi uklanjanja grbe] i skraćena za 2 Cervikalna [vratna] pršljena [T-9 i T-12], GLAVA NIKAD OTVARANA...
[za sve odrađeno postoji homologacija i atest i upisano je u zdravstveni karton]

Dosta dodatne opreme: proteza [ECLIPSE], slušni aparat [Unitron UE12PP], pejsmejker x2 [sa novim unipolarnim elektrodama [Hepta 4B],
bi-staklo naočare, tonirana stakla na naočarima, Kosmodisk [komplet set]...

Uz babu dajem: ličnu kartu, pasoš, overenu zdravstvenu knjižicu [godinu dana],
zdravstveni karton [sa kompletnom istorijom prelezanih bolesti i detaljnim podacima o posetama lekaru],
zaostalu penziju od prošlog meseca, grobno mesto [stock ---> znači bez opseka, spomenika itd..]
zimski set opanaka SA KAIŠEVIMA [TIGAR; korišćeni samo jednu sezonu] i letnji set klompi [Grubinove; niskoprofilne ---> tanak đon; NOVE]

Cena po dogovoru
Može zamena za dedu sa važećom vozačkom dozvolom

Za dodatne informacije pozvati na tel 034/94-intezivno odeljenje KBC-a Kragujevac
ili babu pogledati svakog radnog dana u periodu od 15:00 do 15:30 U KBC-u Kragujevac; Intenzivno odeljenje [5 sprat], soba 112,
krevet broj 3...

Uveče prelistaš - ujutro zablistaš

Kada pada kiša danju a sipi noću, kada grmi ujutro i seva popodne, često se osećamo kao mali miševi spremni da se samo sklupčamo u naše male tople rupice i virim ispod toplog pokrivača. Tada mirišemo okolinu i gledamo iz sigurnosti toplog gnezda na vlažnu i sumornu spoljašnost. Onda polako grickamo naše zalihe hrane i topimo naše naslage masti polako tonući u dugi topli zimski san.

Kako bi to bilo lepo da čovek može da se poput životnija na prvi znak hlednoće i snega sklupča u toplini svog malog brloga i utone u dugi zimski san. Od toga bi imali višestruke koristi svi.

Prvo, preskočili bi vlažno i hladno, bljuzgavo, kišno, sumorno, samoubilačko vreme.

Drugo, uštedeli bi na energiji time što ne bi koristili struju niti bilo kakav drugi vid energenata na grejanje kao ni benzin niti plin na kretanje.

Treće, uspeli bi na najlepši i najlakši mogući način da otopimo sav onaj višak masnih naslaga koji je godinama stvaran da skinemo i to SPAVANJEM.

Četvrto, na proleće kad sunce grane budi li bi se odmorni i puni elana za rad i stvaranje i ne bi trošili vreme na bespotrebne odmore i bolovanja.

Peto, preskočili bi vreme svih mogućih gripova i šmrkavica i uštedeli silne milione na kupovini medikamenata, maramica i ko zna čega jos što sve koristimo za vreme zimskog perioda.

Šesto, pošto bi svi spavali, kompletna privreda bi stala, samim tim i industriska zagađivanja pa bi priroda imala dovoljno vremena da se revitalizuje i zaleči rane nanete u letnjoj sezoni. Zamislite čistoću vazduha i tišini koja bi bila kada bi se probudili iz sna pogotov ako to uradite među prvima. tada bi stvarno imala smisla ona stara narodna "Ko rano rani dva sreće grabi".

Sedmo, nakon povratak iz apstinencije u nama bi se ponovo budila želja za svojim bližnjim i nanovo bi se budila strast prema partnerima i ljubav bi ponovo planula a strast bi bila ponovo kao na početku veze. Pojačano bi se javljali instikti za produženje vrste pa bi imali nakon buđenja period parenja kao i odličnu plansku kontrolu rađanja. Imali bi mnogo manje neuspelih začeća jer je glavni razlog svih problema u začećima STRES, a nakon tolikog sna stres je jednak nuli.

Osmo,  mnoga gamad koja se inače nastanjuje i hrani nama ili našim otpacima bi bila nakon ovakvih zima skoro u potpunosti iskorenjena dugim mesecima gladi.

Deveto, zamislite do kakvih bi sve ideja i snova došli nakon ovako dugog i umirujućeg sna. Pojavile bi se genijalne knjige, poslovne ideje kao i fantastične kreacije kao direktan produkt dugomesečnog sanjanja.

Deseto, svežina kojom bi odisale naše lepše polovine nakon tolikog sna bi bila neverovatna, ni jedan beauty tretman ne bi mora više da se plaća jer bi se koža lica i tela nakon toliko meseci revitalizovala kao kod bebe. Prvi bi se naravno budili frizeri, pedikiri i manikiri kako bi mogli da pripreme svoje mnogobrojne salone za dolazak proleća i buđenje brojne ženske populacije. Oni bi svi bili smešteni u velikim mega salonima gde bi naravno centralno mesto imali saloni za depilaciju. Prizvodi sveg tog šišanja i podbrijavanja bi se reciklirali i koristil kao izolacioni materijali za naše male zimske spavaće sobe, tako da bi imali višestruke koristi od prolećnog mitarenja.

Jedanaesto, ceo zimski san ne bi morao biti gubljene vremena pošto bi mogli primeniti na sebi potsvesno učenja i putem razno raznih spoljnih potsticaja podsvesno učiti strane jezike, ispite na fakutetima kao i mnoge druge korisne stvari. Zamislite samo prolećni ispitni rok. San svakog učenika bi se ispunio "legne, staviš knjigu pod jastuk i ujutro sve znaš" ili ti ona nova narodna "uveče prelistaš, ujutro zablistaš"

Mogao bi ja još ovako ali plašim se da nemamo dovoljno vremena za čitanje pošto pauze u firmama ne traju toliko dugo da bi se moglo sve to pročitati. 

Naravno ako vi imate neku dodatnu ideju, slobodno je iznesite ili je jednostavno ... PRIMENITE.

Test

Svi koji sad trenutno sede na poslu neka kliknu ovde neka urade sledeći test......

1. Koliko prstiju ti je trenutno na licu        

   a)2 b)1 c)glup odgovor na glupo pitanje

2. Koliko ljudi trenutno te smara               

    a)2 b)5 c) ne merljivo mnog B)samo ti

3. Koliko sajtova trenutno gledas             

   a)2 b)7 c)facebook d)šta je sajt

4. Koliko puta si uvrnula kosu u poslednjih 5min (pitanje za ženske osobe sa dugom kosom)

   a)3 b)5 c)hahaha

5. Da li si sam/a uradila test ili ti je neko pomaga/la/o

   a)tata b)koleg/a/nica c)prepisala sam od drugar/a/ice

 

Napišite sva slova vaših odgovora u jedan red i dobiće te ......

čudnu reč..... hahahaha

Ja i put

Šetam svakog jutra od ivice do ivice, put je dugačak taman toliko da dan prođe. Svakog dana dođem do kraja pogledam dole, i, okrenem se. Svakog dana se vratim nazad, na početak. Svako jutro pomislim , to je to i krenem, a kod dođe podne, stanem i vratim se. Put moj je zelen, posut malim žilicama, na određenim mestima presavijen i strm, ali ga ipak volim. Volm ga jer nekad je svetao i sunčan a nekad mokar i sklizak. Volim kada na putu naiđem na TO. TO je nešto sjajno, veliko kolik ja, svetlucavo i oblo, glatko i jasno prozirno. Kad se zagledam u TO vidim malo sebe a malo svet iza TOGA. Ali taj svet nije isti kao obično već nekako durgačiji, iskrivljen, lepši. TO nikad ne ostaje dugo na mom putu, koliko već u povratku ga ne sretnem ili se jednostavno predamnom otkotrlja do ivice, i padne. I ja sam često razmišljao kako bi izgledalo, pasti preko ivice. Tamo je sve tako zeleno, tako strano i daleko.... Ali nisam nikad smogao snage. Često sam protezao krila i zagrevao ih, i taman krenem da se zaletim, i onda vidim neku novu lepu šaru na mom listu i stanem. Mislim da u stvari mi bubamare možda i nismo stvoreni da letimo. Možda smo mi stvoreni jednostano da budemo tu gde smo, na svom listu, na svom putu od ivice do ivice....

Pusti nek te voda nosi....

Ustaješ li svakog jutra sa mišlju da nešto ne radiš kako treba i ležeš li sa mišlju da nisi uradio danas ono što si možda trebao... Da li živiš svoj život sam da bi se reklo da živiš, i da li radiš neki posao samo da bi primio platu a u opšte te ne ispunjava... Vodiš li ovakav život a ne znaš kako da ga promeniš ili čak nisi ni svestan/na da bi trebalo da ga promeniš... Možda bi trebalo da na trenutak stanemo i da se osvrnemo i pogledamo okolo... Zamislite da se nalazite u vodi, brzoj reci... i uporno plivate u kontra smeru (kontra od sveta, života)... to radite od vajkada a zašto... nikad se niste pitali... U nekim momentima ste svesni da to možda nije baš najpametnija stvar ali ne smete da stanete da vas nebi reka povukla svojim tokom, već uporno veslate i borite se sa strujom... E u tome je baš i fazon, stanite i osvrnite se.. tolika silina vode prolazi u kontra smeru i gura vas na drugu stranu ali se vi i dalje opirete. Zašto? Jel imate neki razlog za to, neki cilj kome težite? Ne! E pa onda promenite nešto... Za početak prestanite da veslate i prepustite se bujici... Rećićete pa to je najgora moguća solucija, e pa grešite. Postoji ona stara narodna .. "ako ga nemožeš pobediti, pridružimu se".. pod pridružiti se ne misli se predaj se već jednostavno ne troši snagu uzalud. Pusti neka te voda nosi, posmatraj je , proučavaj njen tok, pronađi mane i vrline, otvori četvore oči. Tada će ti se otvoriti dve mogućnosti. Prva da u jednom momentu primetiš slabu tačku u tom toku. Ne čekaj puno već je iskoristi, i navedi vodu na svoju vodenicu... naka sad ona radi za tebe neka se sad kreće u tvom pravcu. Nateraj masu onih kao što si ti bio, bez ideje, da sad rade na ostvarivanju tvoje ideje, tvog puta i uspeh je tu. Druga mogućnost je da za vreme tog puta shvatiš da zaista treba da ideš kontra i da je razlog tome ovo ili ono, da je razlog tome neki cilj kome vredi težiti i za koji vredi trošiti velike količine energije. I onda prioneš na veslanje kontra od matice sa novom snagom i sa novim elenom kakvim do sada nisi ni znao da postoji. Tada shvataš da tok ove reke i nije tako baš snažan a da voda i nije tako hladna i da te to oštro granje što te povremeno očeše ne usporava već ti daje i dodatnu snagu. E ta spoznaja - ta ideja, to je izvor tvog života, e to je cilj, to je život uopšte. Postoji još jedna vrlo pametna misao .."biraj bitke koje ćeš voditi" to ne znači beži od problema, ne već navedi problem na tvoje zemljište pa mu tu napravi klopku i dokrajči ga. Sa pola snage i sa puno pameti. Jer um caruje a snaga klade valja.... I zato... "pusti nek te voda nosi..."

Moja deca

Ja imam dve ćerke.... i to ne bilo kakve ćerke, već dva mala čuda. Starija ima 5godina a mlađa 2. Bez obzira na broj godina one su mnogo starije od mene. Kad ljudi kazu da danasnja deca imaju benificirani radni staž tj da im se godine računaju ko kod pasa to je stvarno istina. One bre su svesnije života nego što sam ja bio sa 18. Tačno znaju šta hoće a šta ne, tačno znaju ko šta može a ko šta ne. Tako da kad nešto od nekog traže to nije bez razloga. Svaki dan me šokiraju. Juče smo naprimer za večerom bezuspešno pokušavali da objasnimo da ne može da se jede eurokrem svaki dan, da mora malo da se pauzira... i znate šta su mi odgovorile.... a pasulj možemo da jedemo tri dana zaredom.... da da .... i šta odgovoriti na to... ništa daš eurokrem i pomaziš po glavi (priznaš poraz)

Letnji vetar...

ŠŠŠŠ Zvuk vetra u granama topole. To divno šuštanje. Taj relaksirajući zvuk... Moja mantra, moj zen...

Ležim u jarku na leđima i gledam u sunčano nebo. Tek po koji zrak se pomalja kroz gustu krošnju topoli. Burazer nešto palamudi ali ga ne čujem. Šššš... šušti lagani letnji povetarac provlačeći se kroz lišće. Kao kad ušuškuješ dete koje plače... šššš pevušši on...

"šššŠta misliš ko je jači Zagor ili Blek" iznenada viknu burazer u uvo

"ma zajebi me tog retoričkog pitanja, naravno da je Zagor samo što blek ima jaču ekipu... i ne moj da mi se dereš na uvo nisam gluv..." ljutito ću ja  "ma znam da nisi ali se praviš toša.. pola sata ti pričam a ti nišššš...."

Najviše sam vremena provodio tih toplih dana u tom položaju, obojica smo čekali da neko naiđe i da isprobamo nove puške na kukuruz koje smo jutros napravili. Ovog puta smo stavili po dve gumice i sad im je domet drastično povećan. Dobro nisu izgledale baš kao puške više su bile daske sa štipaljkom i gumicama ali za nas su bile više nego odlične. Bakin kuća je bila na lakat tako da smo sa ovog mesta imali pregled na samu raskrsnicu ništa nije moglo da nam promakne. Nismo smeli više da gađamo guske i ostale komšijske živuljke od kad smo prošle jeseni naboli kokošku strelom koja je preletela metu. Jebiga, loša procena, malo jače sam zategao. To nije razlog da komšinica Verica udari u kuknjavu a ćale posle udari u .. u nas. Sve u svemu okrenuli smo se traktorima i kolima, oni manje kukaju a i teže se promašuju. Jendek prema putu je bio visok ali prema kući ne toliko tako da smo u njemu bili kao u rovu. Preko njega se prelazilo ćuprijom koja je bila izidana od cigala. sećam se da sam jednom davno ko klinac probao da se provučem kroz nju i ostao zaglavljen na pola, jedva me deda nekako izvukao. Trava u jendeku nikad bila je košena isključivo od strane gusaka i bila je savršeno meka. Kuća je prednjim delom bila okrenuta u sporednu ulicu a zadnjim na glavnu. Zabat na prednjoj strani kuće često nas je privlačio da probamo da se uspnemo. Cigle su taman toliko virile da misliš da možeš da gurneš prste i uspneš se ali nisi mogao. Oko kuće bilo je 6 topoli i to u G formaciji tako raspoređeni da su pratile raskrsnicu i zahvatale sam lakat kuće. 3 sa prednje strane kuće i 3 izakuće. Klupa koja je bila na sam lakat bila je jednim svojim krajem oslonjena na jednu od topola. Bila je postavljena kao osmatračnica, sa nje se pružao savršen pogled na celu ulicu. Uveče je to vrvelo od komšija, svi su uveče izlazili na rogalj na čaprac divan da se vidi ko je šta u toku dana uradio i ko je koje goste dočekao. Pošto je put pored kuće vodio na željezničku stanicu, niko nije mogao da prođe pokraj kuće a da ga ne vidimo tako da smo bili izvor vitalnih informacija za ceo kraj. Za nas decu klupa svečeri predstavljala je idealno mesto za igranje žmurki, ali to je već druga priča...

Toplina tih dana često mi se vraća u sećanje pogotovo to ležanje i ta bezbriga... i šutanje topolinog lišća na toplom letnjem povetarcu, ššššš.... oslušššnite....

KRAJ

Kraj, Beše na početku taj. A onda bi svetla, i ponovo pojavi se raj.