Zima na selu .. part3
Pa pošto sam već zadobiopažnju upoznaću Vas sa glavnim likovima pre nego što dublje zađemo u priču. Deda Moj deda je bio veso čovek. Ne u smislu da je pevao, mislim voleo je on pesmu, ali nije bio od tih ljudi. Bio je jednostavno veseo. Sretan valjda što je živ, što je tu, što ima nas. Oči su mu bile tople i meke. Nasmejane i uvek pune sunca za sve. Često pune suza, ali ne zbog tuge. On je uvek plakao kad je sretan. Bio je čovek ogromnog srca. Srca za sve. Koliko puta je dao i poslednje parče hleba mnogobrojnoj musavoj komšijskoj deci. Baba je onda vikala na njega, ali on bi samo rekao „pa bila su gladna“. Voleo je decu više nego sebe. Nikad nas nije grdio. Najveća psovka mu je bila „o sto ti tvoj“. I to kad bi izrekao, znači da ga je nešto stvarno uznemirilo. Ali to je bilo jako retko. Bio je šuster, i to dobar kažu. Samo je bio problem što nikad nije znao da naplati svoj rad. Pa para nikad nije bilo koliko je radio. Ali bilo ga je potaman. Švaba ga je odveo u Nemačku da radi za vreme rata. Pešaka tamo, pešaka nazad. Prešao evropu, ono što se kaze, uzduž i popreko. Video mnogo ali radio još više. I sve što mu je nakraju ostalo od toga bile su promrzline na nogama, nasmejano lice i oči pune suza...