Sreda, Avgust 20, 2008
Duh
Danas sam posle ko zna koliko vremena bio na bašti pokojnog ćaleta... otišao sam tamo sa kevom i ćerkicama. Keva brala paradajz ja čupko malo grožđa (ono što nije svenulo) a klinke trčkale okolo i jele grožđe direkt sa čokota. Nisu znale gde prvo da pogledaju.. pa sad nije sve zrelo nešto je slatko nešto kisi nešto je svenulo ali za nih je to pravi doživljaj. Mlađa Mima (16meseci) je oduševljeno brala redom bobice i trpala usta i kao nikad do sada jela. Sok joj curio niz bradu farbao majčicu ali videvši je u to zanosu ...ma izeš i majcu opraće se već. Mislim da sam u nekom tom trenutku imao osećaj da je on tu i da ih gleda. Da se u sebi smeje i da su mu oči pune suza (kao i meni sad). Ispunio mu se životni san.. da neko uživa u plodovima njegovog rada i to baš one ..njegove princeze. Mislim da ga je i Mima osetila jer kada smo ulazili u auto da krenemo nasmejano se okrenula ka vikendici i počela da maše... Upitah je "mašeš dedi..." a ona kao da me razumela okrenu se i smeškom mi potvrdi... Stvarno mi nedostaje....
iluzija...
Hvala...
sanjarenje, sorry...
nadam se da se ne ljutiš...
nisam imao nameru da nikog obmanjujem, da jesam šifra bi mi bila ženskog roda...
slartibartfast , do sada sam imala utisak da si dama, nisi me negirao. Lepa ti je ova priča.